Изабрана дјела Светозара Ћоровића, објављена у три тома, у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, промовисана су вечерас на 104. Шантићевим вечерима поезије.Представљање је уприличено у Музеју Житомислић, а о књизи и улози Светозара Ћоровића у српској књижевности говорили су предавач Душко Певуља, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бања Луци и уводничар, игуман Манастира Житомислић Данило Павловић.
Певуља наглашава да је основна иницијална замисао била да се Ћоровић, који спада у сам врх српске књижевности, врати читаоцима, јер је за разлику од Алексе Шантића и Јована Дучића, маргинализован.
“Хтјели смо да покажемо да се ради о репрезентативном писцу који не заслужује да буде маргинализован”, додаје Певуља.
Изузетно му је драго што је ово ђело представљено у склопу Шантићевих вечери поезије у Мостару јер је најприличније да се у склопу приче о Шантићу прича о Ћоровићу.
“То је био дио исте приче која је представљала једно мало чудо. Данас књижевно-историјски и културно-историјски када се посматра то је једно чудо. Били су дио исте школе, покретачи Зоре и људи који су допринијели да Мостар тада на читавом јужнословенском простору представља нешто што је заиста било уникатно. Они су из једне мале средине врло високо подигли вриједносни умјетнички критеријум и врло брзо били препознати на читавом ширем југословенском простору. Најприродније је да се посматрају заједно јер су из истог коријена поникли. Ћоровић, Шантић, Дучић и Атанасије Шола, сви су они утицали једни на друге и најприличније је да се посматрају заједно”, закључује Певуља.
Говорећи о Изабраним ђелима, наглашава да је изглед издања репрезентативан, те да је достојан оног статуса који Светозар Ћоровић има у српској књижевности и који му припада.
Он је објаснио да је ријеч о писцу који је класик српске књижевности, али да издања његових ђела нису сразмјерна његовом значају, те да су углавном, посебно романи, мало прештампавани.У првом тому овог капиталног издања обједињени су његови романи “Стојан Мутикаша”, “Мајчина султанија”, “Међу својима” и “У ћелијама”, а приређени су према Сабраним ђелима овог писца, у десет томова, штампаним у Сарајеву 1967. године.У трећем тому је његова ратна проза и текстови који су настали на основу његовог искуства у Првом свјетском рату.
“Окосницу тог трећег тома чини његов мемоарски текст “Белешке једног таоца” које говоре о његовом драматичном искуству и његовом страдању у том периоду, али и страдању његовог народа”, каже Певуља.
Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић каже да је Светозар Ћоровић као и многи други неправедно запостављен.
“Ми, није да га покушавамо афирмисати, јер је он довољно себе афирмисао, али просто да себи вратимо памћење на такве људе”, каже игуман Данило и додаје да је фасцинантно да је Ћоровић за своје 43 године живота оставио толика знаменита ђела.
Наглашава да Ћоровић заслужује много више од онога што му се поклања.
Игуман Данило на крају подсјећа да већ традиционално Музеј Житомислић узима учешће у организацији једне вечери на Шантићевим вечерима поезије и да им је изузетно драго да је то ове године била вече посвећена Светозару Ћоровићу.
Шантићеве вечери поезије настављају се у четвртак у Владичанском двору гђе ће бити одржано пјесничко вече Ђорђа Сладоја.
”Шантићеве вечери поезије у Мостару организују СПКД ”Просвјета” и СПКУД ”Гусле”.
