Полагањем вијенаца на споменик пјеснику Алекси Шантићу и свечаном академијом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару почела је међународна манифестација “Шантићеве вечери поезије”.

Манифестацију је отворио министар културе Републике Србије Никола Селаковић, који је подсјетио на чињеницу да је човјек смртан, али да његово име може да постане бесмртно.

Селаковић је нагласио да Шантићево име живи гд‌је год је српска душа, те да не постоји пјесник који је љепше затворио 19. и започео 20. вијек српском роду него што је Алекса Шантић.

“Од његовог времена до данас нема генерације младих у нашем народу која није образована и подизана на његовој поезији. Колико год да нас још увијек ране нашег рода боле зато што Срба који су градили и подизали Мостар и били перјаница грађанског друштва, овд‌је нема, знамо да је немогуће уништити оно што је д‌јело тих великих људи”, рекао је Селаковић на отварању манифестације.

Он је истакао да Министарство културе Србије заједно са Министарством просвјете и културе Републике Српске помаже и помагаће ову манифестацију посвећену великом пјеснику који је пјевао на српском језику, а кога су разумјели сви.

“То показује величину његове личности и д‌јела, али и наше културе коју смо увијек били спремни да дијелимо са свима, али и тежили да љубоморно сачувамо да не би нестала. Симбиол те борбе за опстанак српске културе којој ништа нису могли да учине ни ратови, бајонети, бомбе и сеобе јесте управо ова манифестација”, нагласио је Селаковић.

Министар просвјете и културе Српске Боривоје Голубовић рекао је да су све ријечи мале када се говори о великану попут Алексе Шантића.

“Опјевао је Мостар и издигао културну заједницу на пиједестал гд‌је будуће генерације не смију да забораве његов лик и д‌јело. Док сам живио у Мостару, сјећам се да је свако знао за 1924. годину када је велики пјесник умро и Мостар га је у сузама испраћао”, рекао је Голубовић.

Предсједница Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић је нагласила да је Шантић својим пјесмама, својим друштвеним ангажманом и животом задужио не само Мостар, већ цјелокупну српску и јужнословенску књижевност.

“Шантићеве вечери поезије живи су споменик нашем пјеснику и његовим савременицима, једној од најбољих српских генерација из 19. вијека која је у овај град донијела такав духовни и културни узлет какав се до сада није поновио. Направили су тада од Мостара један од најзначајнијих центара културе и националне мисли. Кроз ову манифестацију чувамо богато културно наслијеђе, желећи да све што радимо, не изневјеримо тај високи дух који је у извјесним стварима постављао мјере цијелом нашем народу, не само нашој средини”, казала је Бјелица Шаговновић.

Он је нагласила да Алекса Шантић и његово д‌јело припадају свим Мостарцима без обзира на
вјерску и националну припадност и због тога је он увијек био мост у овом граду на раскршћу
култура и цивилизација.

“Просвјета и Гусле које су заједно са Српском православном црквом носиоци свих културних и образовних активности српског народа у Мостару настоје да чувајући Шантића и вриједности које је његовао, чувамо своју културу и идентитет, а на тај начин и истински мултиетнички карактер нашег града по којем је Мостар и препознатљив. Чувати Шантића значи чувати Мостар као истински мултикултурални град, у коме ће и наша култура и наш народ имати своје достојанствено мјесто”, навела је Бјелица Шаговновић.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару отац Душко Којић рекао је на отварању манифестације да ријеч када је истинита и надахнута има снагу да над‌живи вријеме и поруши све зидове међу људима.

Којић је рекао да је Шантић Мостар учинио вјечним и био пророк љубави, свједок доброте и апостол човјечности.

Којић је подсјетио да је Саборни храм био и остао духовно средиште заједнице, те да није случајно што у њему започињу Шантићеве вечери поезије.

“Овај храм, као и Шантић, дијеле исту судбину. Био је рушен, али није пао, био је спаљен, али није нестао, био је рањен, али је преживио јер је у његовим темељима љубав, вјера и нада”, рекао је Којић.

Он је захвалио Влади Српске и Влади Србије које су највећи донатори Саборног храма.

Предсједник Градског вијећа Мостара Ђани Рахимић рекао је да је Мостар без Шантића незамислив јер је он саставни дио града.“Не може се заборавити никада оно што је он урадио за културни идентитет града. То је симбол Мостара и тако ће и остати”, рекао је Рахимић.

На свечаном отварању манифестације наступио је Камерни ансамбл Народног позоришта Републике Српске, као и вокални солиста Бошко Миловановић и пијаниста Адем Мехмедовић са музичко-поетским програмом “Из Шантићевог срца”. 

На вечерашњем отварању манифестације приказана је и изложба “Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља” Музеја Републике Српске, аутора Јанка Врачара, историчара из Музеја Републике Српске, и Дејана Дошлића, вишег асистента Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Манифестацију организују Српско просвјетно и културно друштва “Просвјета”, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво “Гусле”.Манифестација ће трајати 10 дана на више локација уз различите садржаје међу којима су пјесничке вечери, промоције књига, театар, као и учешће пјесника, књижевника, умјетника и интелектуалаца из цијелог региона.

Манифестација се наставља сутра у 19.00 часова програм “Шантићева трајања” у Владичанском двору у Мостару, гђе ће бесједу о Алекси Шантићу одржати декан филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула.

Улаз за све програме 106. “Шантићевих вечери поезије” је бесплатан.Покровитељи манифестације су предсједник Републике Српске, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Министарство културе Србије, град Мостар, Влада Херцеговачко-неретванског кантона, Министарство културе ХНК, Туристичка заједница ХНК и општина Невесиње.