Већ традиционално, Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” ГО Мостар, по завршетку школске године за ученике „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“, организује едукативно путовање, на којем поред дружења, уче о историји, традицији и култури свог народа.
Тако је било и ове године када су обиласком значајних задужбина српских владара, те посјетом градова који свједоче изучаваној историји много тога упознали и научили.
Прва станица на нашем овогодишњем путешествију били су град и ћуприја на Дрини. Шетњом обалом ове ријеке, стигли смо до срца Вишеграда – Андрићграда, гдје нас је дочекао славни Његош, а поздрав нам упутио и сам Иво.
Ручали смо у дивном амбијенту на Мокрој Гори, а потом обишли и Мећавник. Мало нас је разочарало што нас је дочекала мећава врућине, али нећемо узети за зло. Филм који смо погледали на пријатној температури у тамошњем театру нам је дошао као потребно освјежење.
Ноћили смо у близини манастира Студеница, уз жубор истоимене ријеке, који смо сутрадан пратили све до славне задужбине нашег великог жупана Стефана, монаха Симеона, Немање.
Студеница је манастир саграђен за вријеме живота његовог најзначајнијег ктитора и оснивача лозе Немањића, а грађен је у периоду између 1186. и 1196. године. У њему почивају мошти Преподобних: Симеона Мироточивог (Стефана Немање), Анастасије (Ане, жене Немањине) и Симона (њиховог сина, Стефана Првовјенчаног).
За вријеме свог боравка на том предјелу, Свети Сава је написао Житије Светог Симеона и Студенички типик, који представља први устав Српске Православне Цркве.
Као доказ да ни духовни објекти технолошки не заостају, кустоси су нас упознали са „дигиталном Студеницом“ – пројектом који преко апликације на паметном уређају, кроз кратке филмове високог квалитета, приказује историју и архитектуру комплекса, али и бројне занимљивости.
Након Свете Литургије у поменутом манастиру, запутили смо се у један мало сјевернији – Жичу. Овај седмоврати манастир – симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета, је један од најважнијих управо због наведеног. У њему је крунисано седам српских краљева, од којих је први био сам ктитор Стефан Првовјенчани 1221. године.
Жича је специфична и препознатљива по својој црвеној боји, па нас је изненадило када смо је видјели у смеђим нијансама. Добили смо објашњење да је фасада одстрањена како би се урадила нова, новијим и иновативнијим техникама које ће је дуже чувати. Надамо се да ће до сљедеће посјете засијати новим – старим сјајем.
У наставку пута обишли смо Спомен комплекс Шумарице, код града Крагујевца. То је мјесто препуно емоција, оних тужних, јер је ту у Другом свјетском рату пострадало скоро три хиљаде недужних људи, међу којима и ученици крагујевачке гимназије. Њима је наша велика пјесникиња Десанка Максимовић посветила пјесму „Крвава бајка“.
У пратњи кустоса музеја „21. октобар“, који је пројектован по узору на манастир Грачаница, обишли смо хумке и споменике који су подизани у част страдалих цивила на тим мјестима.
У низу прелијепих здања која смо требали посјетити, сљедећа је била црква Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе. Подигао ју је краљ Петар I Карађорђевић почетком XX вијека, са жељом да то буде маузолеј у ком ће почивати сви Карађорђевићи.
Унутрашњост цркве је прелијепа, сводови украшени мозаиком чувају гробна мјеста вожда Карађорђа и краља Петра I, а тајновита крипта у својим темељима чува упокојене чланове ове династије.
Тако смо стигли и до недjеље, трећег дана наше екскурзије. Након толиког пута сама екскурзија се учинила дужом него што је уистину била, али то нас није спријечило да још једно јутро већ у раним сатима устанемо и кренемо даље. Није лако окупити аутобус ђака прије 9 ујутро, али смо и то успјели.
Тако смо се из дома ученика средњих школа „Карађорђе“ упутили у Храм Светог Саве.
На самом уласку у Храм речено нам је како недјељну Литургију предводи Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије те нам била велика част што имамо прилику присуствовати таквом богослужју. Након свете архијерејске Литургије имали смо срећу упознати лично Његову Светост, те прије одласка добити благослов за даље путовање. Заједно са водичем ушли смо у крипту Храма Светога Саве гдје смо чули дио пробе дјечијег хора. Сам Храм је очарао све до једног ученика, али пут се морао наставити тако да смо са собом понијели још једну слику дивних успомена и кренули даље.
Водич нам је при уласку у аутобус кренуо објашњавати неке од главих знаменитости самога града те смо пролазећи улицама центра Београда доживјели историју, садашњост, али и будућност сваке зграде, сваког споменика и сваке улице кроз коју смо прошли.
Одлучили смо изаћи и даље кренути пјешке. Прва знаменитост коју смо обишли је био Народни музеј. Подијеливши се у двије скупине успјели смо обићи подручје сликарства, али и просторије у којима су предмети од раног средњега вијека све до Првог српског устанка.
Обилазак града не би могао проћи без посјете једној од најпознатијих улица града, чувеној Кнез Михаиловој улици. Успут смо сазнали да је сама улица постала позната баш због свога положаја и трговачке важности за град те да је данас заштићена законом као једна од најстаријих па тако и највриједнијих споменичких простора у Београду.
Шетњом кроз Улицу дошли смо до Саборне цркве посвећене арханђелу Михаилу, крсној слави кнеза Милоша Обреновића, по чијем се налогу сама црква и изградила.
Сљедећа станица бјеше Калемегданска тврђава гдје смо се упознали са њеном богатом историјом и великим значајем за сам Београд. Осим што је познат као највећи парк у граду, Калемегдан се прославио због војног музеја, али и споменика који се назива „Побједник“. По завршетку обиласка тврђаве, као задњу посјету тога дана, обишли смо градски золошки врт.
Наредног јутра кренули смо на планину Авала удаљену 16.5 km јужно од Београда, која представља сјеверни крај шумадијске греде. Попевши се на видиковац обишли смо познати Авалски телевизијски торањ који важи за највиши торањ на Балкану са висином од 204.57 метара. Преко Авалског торња данас РТС одашиље свој сигнал, а ми смо имали прилику попети се на сам врх и одатле разгледати цијелу околицу Београда, голим оком и кроз двогледе. Авала је за све једна од најљепших успомена, али ни ту нисмо стали.
Вративши се у град отишли смо у Музеј Николе Тесле гдје смо доживјели незаборавну авантуру. Упознали смо се са оригиналним радовима Николе Тесле те смо упловили у свијет магнетизна и електрицитета кроз саме научникове изуме. Осим тога у музеју смо видјели и Теслине личне ствари, као и урну у којој се чувају његови посмртни остаци.
Посјета Београду ипак не би била потпуна без посјете стаидонима ФК Партизан и ФК Црвена звезда. На стадиону ФК Партизан дочекао нас је почасни предсједник фудбалског клуба и бивши предсједник Олимпијског комитета Србије, наш Мостарац, легендарни Иван Ћурковић који нас је упознао са цјелокупном клупском историјом. Још већа част нам је била спустити се на терен и стајати на мјесту гдје одлични играчи већ деценијама доносе низове побједа своме клубу.
Послије посјете једноме, отишли смо и на други стадион. На стадиону Рајко Митић имали смо част посјетити музеј и упознати се са богатом историјом клуба те прије одласка сједити у ложи Рајко Митић гдје иначе сједе почасни представници гостујућих екипа. Када бисте нас питали на крају шта нам је било најбоље и најзанимљивије, мислимо да не бисмо имали једногласан одговор јер нам је сваки дан био посебан на свој начин.
Али ни ту није био крај нашој екскурзији, па тако задњег дана путовања одлазимо посјетити Дворски комплекс краљевске породице Карађорђевић који обухвата Краљев двор, Бели двор, капелу Св. Андреја Првозваног и пратеће објекте, а смјештен је на највишем брежуљку Дедиња. При доласку прво смо посјетили капелу посвећену крсној слави и заштитнику династије Карађорђевић. Послије посјете капели прешли смо у Краљевски двор гдје смо упознали причу која стоји иза сваког предмета, слике и просторије.
На самоме крају нашега обиласка учинили су нам велику част личним поздравом Његово Краљевско Величанство пријестолонасљедник Александар Карађорђевић и његова супруга принцеза Катарина. Пожељели су нам срећан и сигуран пут, али и брз повратак у нашу Србију. Након свега што смо вам препричали и покушали барем на неки начин дочарати, не можемо нити приближно описати колико нам је цијела екскурзија била забавна, интересантна и прије свега незаборавна, испуњена музиком и дружењем. Пет дана проведених међу вршњацима на толико предивним мјестима можемо само памтити и препричавати до сљедеће екскурзије коју већ од самог повратка у Мостар почињемо нестрпљиво ишчекивати.
Ово изузетно путовање организовано је уз помоћ Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије којој се овом приликом посебно захваљујемo.
Ивана Маврак и Јелисавета Круљ
