ШАНТИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ – НАКОН 60 ГОДИНА КОМПЛЕТИРАНА САБРАНА Д‌ЈЕЛА АЛЕКСЕ ШАНТИЋА

На 106. “Шантићевим вечерима поезије” у Мостару су вечерас представљена Сабрана д‌јела Алексе Шантића урађена након скоро шест деценија.

Издавач Сабраних д‌јела Алексе Шантића која су састављена од пет томова је Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” Градски одбор Мостар, а приређивач је професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Душко Певуља, док је уредник Сабраних д‌јела предсједница мостарске Просвјете Сања Бјелица Шаговновић.

Професор Певуља подсјетио је да је прошле године, када је обиљежено 100 година од Шантићеве смрти, започет пројекат издавања Сабраних дијела те да су тада изашле три књиге у  коме је цјелокупан Шантићев пјеснички опус.

“За ову манифестацију, уз огроман труд, изашле су двије књиге од преко 400 страница. То је 4. и 5. том Сабраних д‌јела. У 4. тому су приповијетке и драме, а у 5. обимнијем тому који има преко 500 страница су његови преводи и препјеви. Заокружен је његов стваралачки лик који је у вриједносном смислу прије свега пјеснички, али и када говоримо о лику ствараоца он је врло разноврсно описао и драме и приповијетке, али је импресиван и његов преводилачки опус који на лијеп начин говори и о духовном бићу Шантића”, рекао је Певуља.

Подсјећа да је пет књига састављено од преко 2000 страница које су упаковане дизајнерски јако добро и у квалитетној штампи која је врло важна.

“Од 1967. године када је Бранко Миловановић приредио Изабрана д‌јела Алексе Шантића у пет књига никада нису у овом формату се појављивала д‌јела Алексе Шантића. То је вишеструко и у културолошком и најширем и најважнијем националном смислу изузетно важан догађај. Након шест деценија Сабрана д‌јела Алексе Шантића се појављују као културни чин првога чина и национални чин првога реда”, закључује Певља.

Поред представљања посљедње двије књиге из Сабраних д‌јела Алексе Шантића одржан је и  програм “Шантићева трајања” гд‌је је бесједу о Алекси Шантићу одржао декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула.

Бартулина бесједа базирала се на његовим личним додирима са Шантићем и пресјек онога што је написано о Шантићу од стране великих књижевника.

“Шантић ме прати цијели живот и са њим сам у мистичким везама од рођења. Рођен сам у Улици Алексе Шантића у Сарајеву, завршио сам ОШ Алекса Шантић, радим на факултету који се налази у Улици Алексе Шантића. Има тих момената који су тешко објашњиви”, рекао је Бартула који је навео и низ животних сусрета са Шантићем кроз одрастање, школовање, боравке у Мостару.

Каже да је све то потврда да је Шантић и данас жив и присутан.

“Из тог многобројно и великог прегледа који је настајао кроз историју српске и југословенске књижевности, историју филозофије и теологије покушаћу да издвојим неколико мислилаца који су мени помогли да схватим Шантића и да то пренесем и другима. Ово је велика манифестација која треба да живи у славу Шантића и Мостара и ми смо ту да помогнемо”, рекао је Бартула.

Бартула је на једном мјесту прикупио изговорено о Шантићу од стране Бограда Поповића, Владимира Ћоровића, Јована Скерлића, Пере Слијепчевића, Ђуре Габеле, Предрага Палавестре, Радомира Константиновића и многих других. Осврнуо се у бесједи и на Мостар и од‌јеке европске книжевности на Шантића, “Мостарски круг”, “Зори”,  Шантићеве савременике и све оно што је остало иза пјесника.

106. “Шантићеве вечери поезије” настављају се сутра у Владичанском двору у Мостару у 19.00 часова када ће бити одржано пјесничко вече на коме ће учествовати Здравко Миовчић, прошлогодишњи добитник Књижевне награде “Алекса Шантић”, Боро Капетановић, овогодишњи добитник Награде за животно д‌јело “Скендер Куленовић – Књижевни вијенац Козаре” и Вид Вукелић.