У препуном Владичанском двору у Мостару вечерас је одржана традиционална Светосавска академија, посвећена првом српском архиепископу, светитељу и просветитељу, утемељивачу српске цркве, школе и државе – Светом Сави.
Светосавску академију у Мостару традиционално организују Српска православна црквена општина Мостар и Српско просвјетно и културног друштво “Просвјета” Градски одбор Мостар.
У програму су наступили ученици који похађају Просвјетину школу српског језика, историје и културе, ученици који похађају православну вјеронауку у основним и средњим школама у Мостару, етно група “Симонида” и ученици Колеџа уједињеног свијета у Мостару.
Током програма преплитале су се рецитације, пјесме и музика, а највише симпатија добио је драмски приказ Крсне славе.
Бесједу је госворио мостарски вјероучитељ Марко Вучинић који је честитајући ученицима њихов празник рекао да су дјеца која су вечерас била у Владичанском двору најбољи показатељ тога ко је Свети Сава и шта нам је својим овоземаљским животом оставио у насљедство.
“‘Само дјеца знају шта траже’, писао је Егзипери у својој књизи „Мали принц“.
Свети Сава је истински печат и потврда тога и зато се и данас из свих дјечјих грла широм земаљског шара ори химна “Усликнимо с љубављу”. Данас ваистину сви треба да ускликнемо и да се сјетимо опет и опет духовног горостаса и Христоносца какав је Свети Сава”, рекао је Вучинић.
У бесједи је говорио о животу Светог Саве подсјетивши на то да је био племић поријеклом, насљедник круне и свих овоземаљских блага и части, али да напушта све јер жели бити дијете у наручју Христовом.
“Постаје племић најплеменитије вјере хришћанске и свима нама даје могућност да будемо племићи хришћанског поријекла. У црквеној пјесми пјевамо ‘Био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот’. Ако на тренутак застанемо, па се вратимо на ову ријеч „води“ видјећемо да имамо водича, који свакога од нас приводи Христу. Свако од нас може се ухватити за руку Светога Саве, остављајући свој гријех и не окрећући се за њим поћи ка Христу. Свети Сава као добар пастир неће допустити да нам се ишта лоше деси на том путу”, рекао је Вучинић.
Вучинић се у бесједи осврнуо и на данашњицу рекавши да данас, у свијету пуном замки, у ери електронских мрежа и опасности које могу произаћи из њих, нама као учитељима и родитељима остаје највећа одговорност да сачувамо дјецу овог времена, и да све што нам се нуди искористимо на добро.
Вучинић је подсјетио и да је крајем 19. вијека у Мостару прва Светосавска академија одржана захваљујући пјеснику Алекси Шантићу, Аполону кршне Херцеговине.
“Алексина бистра мисао преточена у ријеч показују вјеру, храброст и дуг који је Шантић осјећао да у своме граду почне са одржавањем помена на овог светитеља.
А када се осврнемо на све остале великане, пјеснике и писце, мислиоце и градитеље, са сличним сјећањем које је водило Шантића, видимо само једно, а то је духовни печат који је Свети Сава оставио у овој земљи. На темељу његове вјере у Христа почивамо и ми данас. Зар има ишта снажније и љепше него да нас пред Христом заступа управо он? Зато треба да ускликнемо сви са љубављу, са радошћу, свим својим бићем, јер смо ми дјеца Светога Саве. Нека је слава нашем светитељу који нас са љубављу сабира”, закључио је Вучинић.
Светосавска академија у Мостару први пут је одржана 1883. године када су је организовали Алекса Шантић и његови сарадници из удружења “Гусле”. Светосавске академије су се у Мостару одржавале до 1941. године. Тада је одржана посљедња Светосавска академија у двадесетом вијеку. У Мостару је обновљена поново 2009. године и од тада се одржава сваке године.
Српска православна црква /СПЦ/ Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства, прославља 27. јануара.
Савиндан се обиљежава у свим школама у Србији и Републици Српској као школска слава.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава. Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију.
Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
Свети Сава је написао Типик по коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог.
У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.
Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дјела “Номоканон” /1220./ и “Синодик православља” /1221./ постала су правни и духовни стубови српске државности.
Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат као оснивач и творац Светосавског православља.
Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева. Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки његов утицај на Србе.
