Изложбом ”Алекса Шантић и мостарски књижевни круг” у ХДХС ”Косача” у Мостару свечано су отворене 105. Шантићеве вечери поезије.
Манифестација Шантићеве вечери поезије, традиционално се одржава у организацији Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета”, Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва ”Гусле”, а овогодишња манифестација посвећена је 100. годишњици смрти Алексе Шантића.
Изложбу ”Алекса Шантић и мостарски књижевни круг”, аутора академика Ранка Поповића приредили су СПКД ”Просвјета” − Градски одбор Мостар и Академија наука и умјетности Републике Српске. У умјетничком дијелу наступиле су ”Мостарске кише” и глумац Небојша Кундачина.
Шантићеве вечери поезије отворио је министар без портфеља задужен за координацију активности и мјера у области односа Републике Србије с дијаспором Ђорђе Милићевић.
Милићевић је рекао да се ове године обиљежава 100 година од смрти великог пјесника, али да је он и даље присутан међу нама кроз своја дјела.
„Његови стихови су вјечни, али и поруке љубави и мира и заједништва које је носио, али и кроз своју непоколебљиву везу са родном Херцеговином“, рекао је министар Милићевић наглашавајући да је велика ствар што се вечери поезије, али и изложба дешавају у срцу Мостара и у Хрватском дому Херцег Стјепан Косача који је примајући Шантића и „Просвјету“ под свој кров посвједочио о добрим односима двије културне институције и два народа.
Милићевић каже да је Шантић био симбол љубави према домовини, али и свом народу и свим другим народима.
„Његова пјесма ‘Остајте овдје’ нас подсјећа на важност останка и опстанка и чување идентитета и културног наслијеђа. Кроз овакве догађаје чувамо сјећања на оне који су градили нашу културну баштину и оставили траг у историји. Одржавамо живи пламен наше књижевности и умјетности и ојачавамо нашу заједницу“, рекао је Милићевић захваливши мостарској „Просвјети“ што ову манифестацију чини значајнијом из године у годину.
Рекао је да Србија са задовољством подржава овакве манифестације јер оне нису само прослава српске културе и традиције већ и мост који повезује Србе у матичној држави у Херцеговини и широм свијета.
„Нека нам Шантићева поезија буде свјетионик кроз изазове садашњице подсјећајући нас да су љубав, мир и разумијевање вриједности које немају алтернативу“, рекао је министар Милићевић и поручио Србима да требају бити јединствени гдје год били.
Предсједница СПКД „Просвјета“ Мостар, Сања Бјелица Шаговновић подсјетила је да су Шантићеве вечери поезије најстарија културна манифестација у граду на Неретви, а да Шантић и вијек након смрти, важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине.
„Прије 100 година, 2. фебруара 1924. године, у Мостару је умро Алекса Шантић, пјесник, академик, космополита и родољуб. Био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, вијек након смрти, живе његове пјесме, његова дјела, а стихови и данас опомињу“, рекла је Бјелица Шаговновић.
Наглашава да су овогодишње 105. Шантићеве вечери поезије организоване у част 100. годишњице пјесникове смрти.
„Ова изложба показује колико су наши коријени овдје дубоки и шта су Шантић и његови савременици значили за Мостар, али и за цјелокупну српску књижевност и културу“, рекла је Бјелица Шаговновић.
Подсјећа да је Шантић био један од оснивача Српског културног и просвјетног друштва Просвјета, Српског пјевачког друштва “Гусле, часописа “Зора” и да управо на тим темељима српски народ у Мостару и данас гради свој културни идентитет.
Казала је да је цијела овогодишња манифестација посвећена Шантићу и да ће поред ове изложбе на манифестацији бити уприличена и промоција Сабраних дјела Алексе Шантића у издању мостарске Просвјете.
„Алекса Шантић за Мостар је био више од пјесника. И културни и национални знак. У овом граду, за Шантића се вежу, чак и многи митови, међутим њему митови не требају, њега је потврдило вријеме. Стога ћемо наставити његовати сјећање на нашег великог пјесника на тај начин чувајући наш културни и национални идентитет у овом граду и мултикултурални карактер нашег Мостар“, поручила је Бјелица Шаговновић.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић подсјетио је на историју одржавања Шантићевих вечери поезије и важност коју ова манифестација има за очување српског идентитета.
„Можемо рећи да би и сам пјесник био поносан на „Просвјету“ и „Гусле“ и све нас који у овоме учествујемо чувајући и подржавајући пламен културе и књижевности и умјетности у Шантићевом Мостару“, рекао је Миливојевић додајући да се и 100 година од Шантићеве смрти Мостаром одзвањају његови стихови, ријечи и опомене.
Миливојевић је подсјетио на времена у којима је дјеловао Шантић и његови савременици, као и на славну историју српског становништва у долини Неретве.
„Не само да треба да сагледамо то вријеме него да нам та времена буду истински подстицај. Шантић подједнако припада свом Мостару, Херцеговини, њеном српском народу и свим другим народима. Требамо да сачувамо сјећање на српске прваке који су својим животом и радом допринијели развоју и препознатљивости овога града и задужили га“, рекао је Миливојевић.
Премијерка Херцеговачко-неретванског кантона Марија Бухач је захвалила друштвима „Просвјета“ и „Гусле“ што чувају своју националну и заједничку историју.
„Шантић је као човјек и стваралац и спона свију нас који га осјећамо као мостарског пјесника велике душе који живи својим дјелима међу нама. Колико је снажна и вриједна његова оставштина понајбоље свједочи чињеница да је његово име постало једним од симбола Мостара и да су Шантић и Мостар нераскидиво срасли једно са другим“, рекла је Бухач и додала да су догађаји попут Шантићевих вечери поезије мелем за душу у тешким временима.
Академик Ранко Поповић је говорећи о изложби „Алекса Шантић и мостарски књижевни круг“ казао да је било логично да и Академија наука и умјетности Републике Српске уради овакву изложбу са мостарском „Просвјетом“.
Каже да је о Шантићу познато скоро све, али да то није случај са ”Мостарским књижевним кругом”. Казао је да је Мостар у вријеме Шантићевог рођења био Турска касаба и да су се чуда у књижевном свијету дешавала.
„Није познато како се десило да неколико омладинаца покрене све то на што су се после сви угледали. Тешко би било и данас замислити нешто тако. Шта је данас остало од тога. Можда најмање за сам Мостар, али ако ништа друго у Мостару Срби знају да су имали велике претке и велику баштину на коју се могу ослонити, а можда и направити ново мостарско књижевно чудо“, поручио је Поповић.
Предсједник Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва ”Гусле” Радислав Тубић подсјетио је на крају на чињеницу да се Мостар Алекси Шантићу није одужио на прави начин и да би ова година када се обиљежава 100 година од његове смрти била прави тренутак за то и да би Гимназија, која је до рата носила његово име, требала поново понијети име Алексе Шантића.
Već sutra nastavljaju se Šantićeve večeri poezije u Manastiru Žitomislić gdje će biti održan program pod nazivom “Šantićeva trajanja”.
U okviru programa biće promovisana Sabrana djela Alekse Šantića u izdanju SPKD Prosvjeta, Gradski odbor Mostar, koja je priredio profesor Duško Pevulja.
U drugom dijelu programa biće održan naučni skup “Aleksa Šantić – 100 godina nakon smrti”.
