На 106. Шантићевим вечерима поезије вечерас је у Народном позоришту Мостар изведена монодрама „Најбољи човјек на свијету” глумца Горана Славића.
Горан Славић први пут наступа на Шантићевим вечерима поезије и каже да му је вечерашњи наступ био посебан и да му је много значио, јер је рођен у Мостару, а данас живи у Херцег-Новом.
„Ово је мој град и овдје осјећам посебну енергију. Осјећам да је ово моја земља, мој народ – осјећам то у људима које срећем, у свему. Прије седам година написао сам један дио будуће монодраме или играног филма о Алекси Шантићу, и то на начин као да нас одозго гледа и пита се ‘зашто’. Као дијете које је побјегло од рата, увијек сам се питао ‘зашто’ и ‘чему’, а кроз ту причу провукао сам и своју личну причу. Јако сам везан за овај крај, и што сам старији – све сам везанији. Овдје ми је велики дио породице. Осјећам свим својим бићем да је ово моје”, каже Славић.
Задовољан је реакцијом публике на монодраму „Најбољи човјек на свијету”, коју је, како каже, у протекле двије године извео око двадесет пута у многим градовима у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Ипак, сваки пут се на сцени деси нешто ново – па тако и вечерас.
„Кроз комичан начин причам причу о љубомори; кроз комедију људи лакше прихватају своје грешке. Мостарску публику волим – већ сам у Мостару играо у комедији ‘Лажљивци’”, каже Славић.


.









