ОДРЖАНА СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У МОСТАРУ

У препуном Владичанском двору у Мостару вечерас је одржана традиционална Светосавска академија, посвећена првом српском архиепископу, светитељу и просветитељу, утемељивачу српске цркве, школе и државе – Светом Сави.

Светосавску академију у Мостару традиционално организују Српска православна црквена општина Мостар и Српско просвјетно и културног друштво “Просвјета” Градски одбор Мостар.

У програму су наступила дјеца која похађају „Просвјетину школу српског језика, историје и културе“ и дјеца која похађају Православну вјеронауку у Мостару, а бесједу фје говорио свештеник Бранимир Боровчанин. У програму је учествовала и етно група „Симонида“.

Свештеник Боровчанин је у бесједи рекао да име Светог Саве није само свјетионик српског православља, већ и симбол вјере, културе и образовања за све нас, посебно у Херцеговини.

„Свети Сава, рођен као Растко Немањић, није био само оснивач Српске православне цркве и први архиепископ, већ и творац националног идентитета. Он је својом мудрошћу и визијом обликовао духовни и просвјетни пут српског народа, оставивши нам завјет да се трајно боримо за знање, слободу и заједништво.Херцеговина, као срце нашег народа, увијек је била мјесто, а и расадник гд‌је се његује дух Светосавља. Мостар, са својом богатом историјом, поносно стоји као свједочанство духовне снаге наших предака. Овд‌је су, кроз вијекове, изграђене цркве, манастири и школе – сви вођени свјетлом које нам је Свети Сава оставио“, рекао је Боровчанин.

Додао је да је Свети Сава кроз своје путовање у Светој Гори и широм православног свијета прикупљао знање и преносио га свом народу. У бесједи подсјећа да је Свети Сава основао прве школе и да су његове законске и духовне норме биле темељи српског друштва.

„Учинио је вјеру приступачном свима, преводећи богослужбене књиге и стварајући први корак ка националном духовном уједињењу. Херцеговина се посебно истицала у очувању његовог насљеђа. Наша земља је била и остала расадник духовности, гд‌је су цркве и школе биле чувари идентитета кроз најтежа времена. Данас, у времену изазова и промјена, ратова, елементарних непогода овакви светитељи какав је наш Свети Сава нас подсјећа на вриједности које требамо чувати: љубав према ближњима, преданост образовању и вјеру у снагу заједништва. Његов примјер нам показује да образовање није само усвајање знања, већ и изградња душе и карактера и посебно очување стеченог идентитета“, рекао је Боровчанин.

Закључио је да Светосавска идеја није само прошлост – већ и наша садашњост и наша будућност.

„На нама је да је преносимо новим генерацијама, да будемо чувари те свјетлости и да нашим д‌јелима покажемо да смо достојни насљедници Светог Саве.Зато вечерас, док се присјећамо његовог лика и д‌јела, нека свака наша мисао буде посвећена љубави, вјери и знању. Јер Свети Сава није само симбол наше прошлости – он је наш образац за будућност“, закључио је у бесједи Боровчанин.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Којић рекао је да је Свети Сава, иако просвјетитељ цијелог српског народа, посебно поштован и вољен у Херцеговини.

„Овдје посебно народ има емоцију према Светом Сави, а ми према овом дану и светосавској академији и бесједи коју је установио Алекса Шантић. Од 2009. ова традиција је обновљена у Мостару“, рекао је Којић.

Каже да дјеца на овој академији прикажу оно што се радило током године.

„Они су срећни, родитељи су поносни, а ми свештеници и пријатељи из ‘Просвјете’ са којима организујемо догађај такође поносни на све њих“, поручује Којић.

Предсједница СПКД „Просвјета“ ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић подсјетила је да се Светосавска академија у Мостару први пут одржала 1883. године када су је организовали Алекса Шантић и његови сарадници из „Гусала“.

„Од тада се култура Срба у Мостару гради на темељима Светосавља. Светосавске академије су се у Мостару одржавале до 1941. године. Тада је одржана посљедња Светосавска академија у XX вијеку. Ми смо је обновили 2009. године и од тада је одржавамо сваке године. Учествују дјеца која похађају Просвјетину школу у Мостару као допунску наставу српског језика, историје и културе, јер у наставним плановима и програмима ХНК не могу похађати свој језик и историју и ђеца са Православне вјеронауке“, рекла је Бјелица Шаговновић.

Посебна чар овога програма јесте што је, како каже, цијели програм изнесен на труду те дјеце, јер управо то свједочи да је култура српског народа у Мостару саграђена на Светосављу и да вјерно чувају вјеру, културу и идентитет.

„Свети Сава није само оснивач наше цркве, већ наше просвјете и културе, оснивач наше епархије, некада хумске, а потом херцеговачке митрополије чији су архијереји одржали дух Светосавља у Херцеговини“, закључила је Бјелица Шаговновић.

Ученица Просвјетине школе и православне вјеронауке Марта Бјелогрлић каже сви њезини пријатељи уживају у припреми програма Светосавске академије и да живе вјеру и културу Светосавља.

У склопу академије одржана је и изложба ликовних радова Хелене Суша.