Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Градски одбор Мостар овогодишње Шантићеве вечери поезије, које су посветили 100. годишњици смрти великог пјесника, крунисало је издавањем “Сабраних дјела Алексе Шантића” које су вечерас промовисане у Музеју Манастира Житомислић.
Други дан Шантићевих вечери поезије резервисан је био за промоцију сабраних дјела, које је приредио професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Душко Певуља, као и за научни скуп “Алекса Шантић – 100 година након смрти”.
Предсједница СПКД “Просвјета” ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић је, обраћајући се присутнима, рекла да је “Просвјета” схватила да нема прикладнијег начина да се обиљежи 100. годишњица смрти великог пјесника од издавања сабраних дјела.
Вечерас су, како каже, промовисана три тома, а у припреми су још два, чиме ће бити заокружено и упаковано све што је Алекса Шантић икада написао.
Професор Душко Певуља захвалио се “Просвјети” и њезиној предсједници што су га “натјерали” да се прихвати овога посла, те подсјетио да је прије само годину дана, у сарадњи са “Просвјетом” урадио и изабрана дјела Светозара Ћоровића.
“Шантић иако је много објављиван и иако има много изабраних пјесама, послије 1967. и изабраних дјела које је приредио Бранко Милановић нема ни изабрана ни сабрана дјела. Ово је у издавачком смислу врло важна ствар да се појављују у стогодишњици смрти”, рекао је Певуља.
Појашњава да су издана три тома пјесама Алексе Шантића, а да је планирано да се наредне године издају још два тома у која би ушли препјеви и пјесме које су излазиле по часописима, а нису ушле у неку од објављених збирки Алексе Шантића. У петом тому ће бити његове приповјетке и његови драмски покушаји, али и библиографија Алексе Шантића и студија о Алекси Шантићу са стогодишње дистанце.
“Вријеме и српски језик су га потврдили и он има тај статус који само највећи пјесници попут Његоша код нас имају, а то је статус народног пјесника”, закључио је Певуља.
Током вечери о Шантићу стихове је читао глумац Небојша Кундачина, а након промоције “Сабраних дјела Алексе Шантића” услиједио је научни скуп “Алекса Шантић – 100 година након смрти”.
На научном скупу учествовали су: проф. др Ранко Поповић, професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци, проф. др Душко Певуља, професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци, проф. др Владан Бартула, декан Филозофског факултета Пале, др Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, др Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге, Златко Сердаревић, новинар и публициста. Модератори су били Данило Павловић, игуман манастира Житомислић и Сања Бјелица Шаговновић, предсједник СПКД ”Просвјета” – ГО Мостар.
О Шантићу је први говорио проф. др Ранко Поповић, који важи за једног од најбољих познавалаца лика и дјела Алексе Шантића. Поповић је прочитао одломке из својих радова и књиге о Шантићу, те навео да му је веома теко писати о њему.
Поповић наглашава да је Шантић за живота постао истински народни пјесник, те да је његова ријеч и даље жива. Поповић каже да је Шантић пјесник праштања и завјетни човјек, али и да са друге стране никада није био социјални пјесник.
Нагласак ставља на повезаност Шантића са вјером наводећи да је био истински православни пјесник.
Управник Српске књижевне задруге Др. Душко Бабић базирао се на приговоре Шантићевој поезији. Бабић наглашава да је ова година прави тренутак да се направи рекапитулација и реинтепретације неких дијелова његовог опуса и неких пјесама које су биле заборављене и гурнуте у страну.
“То је у великој мјери кварило слику о великом пјеснику. О њему је изречено поприлично спорних судова. Судова који су на неки начин фаворизовали неке његове негативне особине из ранијих књига од којих се и он на неки начин оградио, а у страну су гуране најбоље особине које је испољавао као пјесник и које је народ од почетка добро примао”, каже Бабић.
Наводи да је после Другог свјетског рата почело маргинализовање Шантића називајући његову поезију фолклорно-севдалинском, а касније се то наставило у комунизму.
“Алекса Шантић је народни пјесник у најљепшем смислу те ријечи. Он је три године пошто је написао прву пјесму, прије него што је објавио прву књигу почеле су се његове пјесме рецитовати у школама и његове пјесме су компоновали највећи композитори тога времена. Шантић је велика драгоцјеност српске културе којој ћемо се враћати као што се враћамо Дечанима и Грачаници”, закључио је Бабић.
Управник Народне библиотеке Србије, др Владимир Пиштало подсјетио је на времена у ојима је живио Шантић и подсјетио да је невјероватан био културни напон који се десио у Мостару са Шантићем нагласивши да је то била енергија која је покретала Мостар.
Казао је Пиштало да је Шантић уживао огромно поштовање тадашњег свијета, те подсјетио на сахрану Алексе Шантића на којој је, како каже, било више људи него што је Мостар имао становника.
Декан Филозофског факултета Пале, проф. др Владан Бартула, говорио је о esthatologiji шантићеве поезије и повезаности српске поезије и православне теологије.
Бартула наглашава да је Шантић хришћански пјесник и да је уз Његоша, Настасијевића и Дучића један од најзначајнијих религиозних пјесника.
Бартула додаје да је христоликост Шантићеве поезије досљедна и да је дубоко хришћански окренут ка есхатону.
Новинар и публициста Шемсудин Златко Сердаревић говорио је о односу садашњице према Шантићу, те закључује да од односа према Шантићу зависи мултиетничност Мостара. Осврнуо се и на вријеме у коме је живио велики пјесник, његов утицај на то вријеме и развој Мостара.
Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић захвалио се учесницима скупа и подсјетио на то да Манастир и Музеј Житомислић добро сарађују са мостарском “Просвјетом” и да се труде да увијек једно вече Шантићевих вечери поезије одрже у манастиру Житомислић који је један од најзначајнијих духовних и културних центара православних Срба у долини Неретве.
На вечери посвећеној Шантићу у Музеју Житомислић били присуствовали су и генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, представници Канцеларија Републике Српске у Мостару и Бечу и многи други.
