У склопу 106. “Шантићевих вечери поезије” вечерас је у Хрватском дому “Херцег Стјепан Косача” одржана промоција монографије „Храна у Херцеговини кроз вијекове“ аутора академика Нове Пржуља и доц. др Драгана Брење .
Књига представља аутентичну причу о прехрамбеној баштини Херцеговине, а аутор доноси детаљан приказ развоја исхране на овом подручју, сагледавајући га из различитих перспектива.
Издавач монографије је СПКД “Просвјета” ГО Мостар, а уз ауторе на промоцији су учествовалипроф. др. Анита Лалић са Агрономског и прехрамбено технолошког факултета Свеучилишта у Мостару и предсједница СПКД “Просвјета” ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић.
Проф. др. Ново Пржуљ изразио је задовољство што је дио “Шантићевих вечери поезије” јер ова манифестација доприноси култури Мостара и окупља људе којима је ова књига и посвећена.
“Када је у питању ова књига жељели смо да отргнемо од заборава оно што је идентитет овога подручја, од Требиња до Томиславграда, Коњица и Јадрана. Жељели смо да обухватимо оно што је наш идентитет и културно наслијеђе”, рекао је Пржуљ.
Др. Драган Брењо каже да књига у овом облику никада није рађена на овим просторима и да је посао био још тежи јер аутори нису имали никакву полазну тачку.
“Узели смо периодизацију од 1200. године до данас и то је један велики период са много турбуленција, касни средњи вијек, долазак Османлија, нови свијет са новом храном…Све је то требало поредати по периодима и урадити класни дио јер је у средњем вијеку била велика разлика између обичног народа и аристократије, између исхране свештенства и монаштва, између исхране војника. Мислим да смо успјели да покријемо добро све то и на крају имамо 320 референци. Ова књига је стручна монографија”, каже Брењо.
У књизи је уграђено и око 110 фотографија, а описано је и подручје Херцеговине које даје идентитет и храни и људима на овом подручју. Описана је и трпеза и информације када је дошао есцајг, како се користио или како се подизала трпеза, о хигијени и правилима исхране.
“Једна од занимљивих ствари јесте да је велики дио начина нашег живота и исхране вуче корјене из средњег вијека. Да се цијели начин у тој мјери задржао, од грађевина кућа, до начина припремања хране нисам знао”, рекао је Брењо додајући да се у књизи прича и о есцајгу Херцега Стејапана Косаче, те поставља питање јели се то у Херцеговини прво јело са виљушком.
Брењо прича да су у књизи уврштени и документи о путовањима Евлије Челебије који је походио Херцеговину и боравио у Мостару и Благају.
“Описује Благај и десет млиница и каже да би гости када би гледали рибу да би гладнили иако су раније појели јагње. Жене су, писао је, прале рубље у Неретви и било је бијело да није требао сапун”, прича Брењо.
Када је у питању Шантићево доба, Брењо каже да и добра аутохтона храна, исто као и Шантић и данас живи и ништа не губи.
Програм 106. Шантићевих вечери поезије наставља у недјељу када се сели у Омладински – културни центар „Абрашевић“ гдје ће у 20.00 часова бити одржана промоција романа „Књига за Мају“ Марка Томаша и концерт Бед блуз-бенда „Булевар“.
